Finansije i Osiguranje - Srbija

Profit od minusa

Jedan evro u utorak će vredeti 96,98 dinara. Domaća valuta je sve jača, što iznenađuje sve koji znaju u kakvom je stanju srpska privreda poslednjih meseci.

Najveći uticaj na kretanje kursa ima to što država pokriva minus u svojoj kasi emitovanjem državnih obveznica. Tako je i u ponedeljak, uprkos izjavama NBS o spremnosti da prodajom deviza spreči dinar da previsoko "uzleti", Vlada, preko svog Trezora, emitovala zapise vredne čak 100 miliona evra, koji će biti i vraćani, naravno uz kamatu, u evropskoj valuti. Već u četvrtak će se na tržištu, drugi put ove godine, naći i petnaestogodišnje vrednosne državne hartije u iznosu od 102,65 miliona evra.

Prema svemu sudeći, država je odlučila da pokrije budžetski deficit puštanjem na tržište kako dinarskih, tako i vrednosnih hartija u valuti, sa vrlo primamljivim kamatama, bliskim onima koje banke nude stanovništvu na položene depozite. Tako će kompanije, finansijske insutitucije, ali i bogatiji pojedinci vrlo lepo profitirati na teret poreskih obveznika. Ukoliko se neko odluči za minimalnu kupovinu od 20.000 evra, sa prinosom od pet odsto godišnje, za šest meseci će zaraditi oko 460 evra.

Prema izjavama guvernera NBS, uprkos tome što država izdaje evroobveznice, nije se odustalo od "deevrizacije":

- Problem u Srbiji je visoki nivo evrizacije, jer je u proteklih četrdesetak godina naše stanovništvo dobilo privilegiju da štedi u stranoj valuti, tako da je tu naviku teško eliminisati - smatra Dejan Šoškić, guverner NBS.

- Mi različitim podsticajnim merama popularišemo obrnuti proces, odnosno štednju u dinarima.

Stara štednja

U utorak otpočinje isplata obveznica stare devizne štednje i najveći deo novca isplaćuje se u evrima. Za ovo je iz budžeta obezbeđeno čak 145 miliona evra. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, ova isplata neće značajnije uticati na kurs, jer će građani dospeli novac staviti ili "u slamaricu" ili - na štednju.